GC BEOGRAD

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama – Žene ohrabrene da prijave nasilje i veruju institucijama

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama – Žene ohrabrene da prijave nasilje i veruju institucijama

Predstavnici Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu prisustvovali su konferencijom pod nazivom „Nijedna više” kojom je, 25. novembra, obeležen Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i početak svetske kampanje „16 dana aktivizma”. U cilju širenja svesti o nasilju nad ženama, konferenciju je organizovao Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda u saradnji sa UG „Amikus” i „Adria Media Group”.

Predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda i predsednica opštine Savski venac Irena Vujović naglasila je da je Savet za rodnu ravnopravnost formiran 2015. godine, a ciljevi su bili da se podigne nivo položaja žena u Beogradu i sprovede umrežavanje sa nadležnim institucijama kako bi se adekvatno pomoglo ženama.

– Naš zadatak je da razgovaramo sa ženama, da naša vrata budu svakodnevno otvorena i da pokušmo da zajedno sprovedemo sve ono što je neophodno da bi one ostvarile svoje ciljeve. Savet je stavio akcenat na dve stvari – nulta tolerancja na nasilje nad ženama i ekonomsko osnaživanje žena. Nije bilo lako animirati ni žene, niti druge činioce koji su nam se naknadno pridruživali i pružali pomoć, naročito društveno odgovorne kompnanije, koje su zapošljavale žene iz Sigurnih kuća i činile sve da one budu ekonomski nezavisne. Često se žene suzdržavaju od bega od nasilnika, jer nisu ekonomski nezavisne i nemaju spoznaju kako da nastave dalje. Zato smo zamolili opštine da naprave lokalne savete za rodnu ravnopravnost kako bi ženama sve to bilo dostupnije. Mnoge opštine su ih formirale, imali smo tribine i žene su se zainteresovale za ono što opštine mogu da pruže, kao što su programi edukacije, a sve kako bi bile konkurentnije na tržištu rada i pronašle adekvatan posao – kazala je Irena Vujović i dodala da u tom sistemu sada učestvuje zadovoljavajući broj kompnanija koje pružaju podršku.

Kako je navela, porast prijava nasilja je veći nego prethodnih godina, što pokazuje da su žene skupile hrabrost da nasilje prijave kako bi spasile svoj život. 

– Veliki broj žena na političkoj sceni se bori za prava žena, što doprinosi slici jedne moderne, demokratske i evropske Srbije. Nastavićemo još jače i intenzivnije da pomažemo ženama u njihovom ekonomskom osnaživanju. Komunikacija je važna, zatim inicijativa žena, kako bi one mogle da sporvedu ono što će im učiniti život lakšim. Edukacija o ekonomskom osamostaljivanju je obuhvatala prekvalifikacije i dokvalifikacije žena. Važno je da rodna ravnopravnost više nije deklarativna. Srbija je jedina zemlja van EU koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti kako bismo u svakom momentu videli gde smo i kako napredujemo – rekla je Vujovićeva i dodala da je u svemu ovome važna i podrška muškaraca koji se trude da i putem Saveta za rodnu ravnopravnost omoguće što bolje i kvalitetnije programe za žene.

Gradska sekretarka za socijalnu zštitu i zamenica predsednice Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda Nataša Stanisavljević je ovom prilikom podsetila da je položaj žena kao korisnica usluga u sistemu socijalne zaštite produkt kontinuiranog rada.  

– Borba protiv nasilja u porodici je nešto čime se bavimo cele godine. Sistemom socijalne zaštite pružamo konkretnu podršku žrtvama nasilja i imamo preventivne aktivnosti. Važna prekretnica bila je 2015. i 2016. godine kada je prvi put način finansiranja Sigurne kuće postao usluga socijalne zaštite i to je način sistemskog rešenja pordške ženama žrtvama nasilja u porodici. Grad Beograd kompletno finansira Sigurnu kuću, misli na te žene i brine o njima – istakla je Nataša Stanisavljević.

Prema njenim rečima, u prvih devet meseci je preko centara za socijlani rad evidentirano 3.920 novih prijava nasilja, a u 2018. godini u Gradskom centru za socijalni rad evidentirane su 10.402 žrtve unutar porodičnog nasilja.

– Zakonski okvir je nedostajao i prekretnica je 2016. godina kada je usvojen Zakon o srpečavanju nasilja nad ženama, kao i 2017. godina kada je on počeo da se primenjuje. Centar za socijlani rad ima grupe za koordinaciju u kojima učestvuju važni činioci. U prvih devet meseci izrečeno je 2.237 mera počiniocima nasilja. To je odgovor sistema, kao i pokazatelj kako sistem kada su u pitanju Grad Beograd i centri za socijalni rad funkconiše – pojasnila je ona i dodala da kada se pogledaju svi korisnici socijlanih prava i usluga na nivou Srbije, 54 odsto su žene. Najbrojnija usluga u Srbiji je pomoć u kući, a 76 odsto korisnika ove usluge su žene.

Okvir indeksa rodne ravnopravnosti i uvođenje rodnog budžetiranja su važni zbog jasnih pokazatelja, navela je Stanisavljevićeva, kako bi se moglo kreirati i znati šta je kome potrebno u ovom sistemu.

Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da nasilje ne eskalira i da ne raste u Srbiji, kao i da su žene ohrabrene da prijave nasilje institucijama, jer se pokazalo da na adekvatan način može da se reaguje i veliki broj žena zaštiti.

Kako je navela, postojao je jedan duži period kako bi se svi nadležni organi adekvatno pripremili za efikasnu primenu izmenjenog zakona.

– Bili su uočeni glavni nedostaci kada je reč o reakciji nadležnih organa na nasilje u porodici. Pre svega, nije bilo dobre koordinacije između nadležnih organa, nije bilo razmenjivanja informacija, procene rizika, koja je sada jedna od bitnijih elemenata zakona, nije bila obavezna, i sve se nekako zasnivalo na protokolima – objasnila je ministarka.

Ona je navela da je Srbija potpisnica i Istanbulske konvencije koja se bavi sprečavanjem nasilja u porodici, napominjući da je ta konvencija i ratifikovana, što u praksi znači da smo preuzeli obaveze da naš pravni sistem uskladimo sa međunarodnim standardima i najboljom praksom koja postoji u svetu.

– Mnoge države, članice Evropske unije, još se suočavaju sa izazovima da tu konvenciju ratifikuju, postoje veliki otpori u društvu, negde je dominantan uticaj crkve, tako da još nisu tome pristupili, ali ja sa ponosom mogu reći da mi jesmo dobar primer i upravo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je jedan od zakona koji je usledio nakon ratifikovanja ove konvencije – rekla je Kuburovićeva.

Ona je podsetila i na izmene i dopune Krivičnog zakonika, uvođenje nekih novih krivičnih dela koja nismo imali u pravnom sistemu, kao što je polno uznemiravanje i proganjanje.

Kuburovićeva je izjavila da se dosta o tome polemisalo, međutim, kada je krenula primena i kada se videlo da se pre svega na devojčice odnosilo ovo krivično delo, da su one bile žrtve, više niko to ne svodi na šalu i na pričanje viceva, jer su uvideli da su to mnogo ozbiljnije teme.

Prema njenim rečima, za poslednje dve godine 140 ljudi je osuđeno za polno uznemiravanje.

– Najnovija statistika pokazuje da je za taj period primene do oktobra bilo 119.000 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici. To nam ukazuje na činjenicu da su žene ohrabrene da nasilje prijavljuju, da veruju institucijama i da mogu da dobiju zaštitu – rekla je ministarka pravde.

Koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu Vesna Stanojević je naglasila da smo svedoci različitih priča, ali je bit ista, odnosno slična, jer često žene imaju istu priču kada ih pitaju zašto su trpele nasilje – odgovori su zbog dece i zato što nemaju podršku.

– Tako se prave kardinalne greške. To su zaista samo izgovori za nemanje hrabrosti. Ukoliko majke zaista žele da zaštite svoje dete, one treba da ga skloni od nasilja, kako ono ne bi bilo traumirano. Ima slučajeva i da deca ne podržavaju svoju majku, tada se žene vrate nasilniku, jer požele da mu poveruju kako sve može ponovo i drugačije, ali nikada ništa nije drugačije. Nasilje se ponavlja. Kada bi se žene adekvatno zaposlile, žene bi morale da prihvate i veće odgovornosti za drugim aspektima, a to znači da su se pokrenule iz temelja – istakla je Stanojevićeva.

Prema njenim rečima, Sigurnu kuću finansira Grad Beograd i „sada više nismo svedeni na dobru volju pojedinaca”.

– Nažalost, sigurne kuće u Srbiji su prepune. Danas je 20 godina otkako su Ujedinjene nacije uvele obeležavanje Dana borbe protiv nasilja nad ženama. Rodna ravnopravnost je sada vidljivija u Srbiji, pa daleko lakše funkcionišemo. Nekada nasilje u porodici nije bilo prijavljivano, a danas se žene više ne upućuju na ćutanje i trpljenje, a to je najvažnije. Žene se lakše odlučuju na Sigurnu kuću, a zatim nam sledi osnaživanje i ekonomsko osamostavljivanje kako bi one mogle da nastave da žive samostalno. Važno je da shavatimo da nasilje nije pojedinačni problem, niti privatni problem, to je društveno pitanje – zaključila je ona.

Ivana Soković, članica Izvršnog odbora kompanije „Dunav osiguranje” rekla je da je ta kompanija je uradila dve najbitnije stvari još pre dve godine. 

– Dve žene smo zaposlile u kontakt centru. One su veoma zadovoljne i srećne. Ekonomski su nezavisne i nemaju više probleme koji se tiču nasilja u porodici. Tokom ovog meseca imamo obuku još jedne žene iz Sigurne kuće i nadamo se da se nikada neće vratiti nasilniku. Potpisali smo i Protokol o saradnji sa Savetom za rodnu ravnopravnost kojim smo obezbedili da sve žene koje u novembru borave u Sigurnoj kući dobiju polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koja pokriva i vanbolničko lečenje. Tom polisom žene u Sigurnoj kući dobijaju sveobuhvatan sistematski pregled, koji mogu da iskoriste u narednih godinu dana – kazala je ona.

Ujedinjene nacije zvanično su proglasile 25. novembar Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest javnosti o ovom društvenom problemu koji ima višestruke posledice kako po samu žrtvu nasilja tako i po celokupno društvo.
Događaju su prisustvovali i članovi Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda, kao i predstavnici opštinskih saveta. 

Izvor: Beoinfo

Pretraga

Kol Centar

ELEKTRONSKI MAGAZIN

Informator

Informacije o socijalnim davanjima

Skip to content