Старатељство је облик заштите који обухвата старање о личности, заступање, прибављање средстава за издржавање, управљање и располагање имовином. Под старатељство се стављају дете без родитељског старања (малолетни штићеник) или пунолетно лице које је лишено пословне способности (пунолетни штићеник).
За старатеља се поставља лице које има лична своства и способности потребне за обављање дужности старатеља, а пристало је да буде старатељ, под условом да испуњава све прописане услове из чл.128 Породичног закона. За старатеља се првенствено постављају супружник, сродник или хранитељ штићеника, осим ако интерес штићеника не налаже другачије.
Орган старатељства може одлучити, ако је то у интересу штићеника, да лицу под старатељством не поставља старатеља него да дужност старатеља врши непосредно.
Орган старатељства може одлучити да постави привременог старатеља штићенику, детету под родитељским старањем и пословно способном лицу ако процени да је то неопходно ради привремене заштите личности, права и интереса тих лица.
Орган старатељства је дужан да постави привременог старатеља:
- лицу чије је боравиште непознато, а оно нема законског заступника или пуномоћника;
- непознатом сопственику имовине;
- лицу чији су интереси у супротности са интересима његовог заступника, односно лицима која имају супротне интересе а истог законског заступника (колизијски старатељ);
- страном држављанину који се налази или има имовину на територији Републике Србије;
- лицу које захтева да му буде постављен привремени старатељ и за то наведе оправдани разлог.
За више информација обратите се Вашем општинском центру за социјални рад
