Историјат

Решењем Скупштине града од 12. децембра 1991. године основан је Градски центар за социјални рад у Београду  (ГЦСР) као јединствена установа за обављање социјалне и породично-правне заштите грађана Београда. 
До формирања ГЦСР ову друштвену функцију обављали су општински центри за социјални рад. Први општински центар за социјални рад на територији Београда, али и целе тадашње Југославије, основан је на општини Палилула, 1956. године, са основним задатком да прати развој социјалних проблема на подручју општине, однос породице и детета и да им помаже у отклањању личних и породичних проблема. Почетком 1957. године основан је центар за социјални рад Врачар. У току 1957. године формиран је Центар за рад са децом, омладином и одраслима на територији општине Стари град који 1962. године функционише под називом Центар за социјални рад. Центар за социјални рад општине Земун настаје из психолошко педагошког саветовалишта основаног крајем 1957. године. Сличан развојни пут има и Вождовац где је из педагошко-психолошког саветовалишта развијен Центар за социјално-педагошки рад 1959. године, односно Центар за социјални рад 1961. године. У току 1958. године конституисани су центри за социјално-медицински рад у општинама Нови Београд и Чукарица. Одлука о оснивању Центра за социајлно -медицински рад на подручју општине Савски венац донета је 1957. године, али је Центар почео са радом 1960. гоидне. Од 1959. године у општини Звездара функционише Центар за социјално-медицински рад који прераста у Центар за социјални рад 1961. године.
Што се тиче приградског београдског подручја, први центар за социјални рад основан је у општини Младеновац 1969. године. У периоду 1972-1976 године центри за социјални рад формирани су и у осталим београдским општинама: Сопоту (1972), Гроцкој (1973), Раковици, Лазаревцу и Барајеву (1975) и у Обреновцу (1976).
На крају, најмлађи центар за социјални град на територији Београда је Одељење Сурчин Градског центра за социјални рад које је почело са радом почетком 2009. године, након што је претходне године формирана ГО Сурчин.
У овај преглед неопходно је уврстити две установе које су дале значајан допринос развоју социјалне заштите у Београду, а које су се касније интегрисале у Градски центар за социјални рад у Београду. То су: Саветовалиште за брак и породицу (формирано 1985. године) и Завод за проучавање социјалних проблема, који је од оснивања (1958. године) имао статус развојно-истраживачке институције у систему социјалне заштите Београда.

Интеграцијом наведених установа настао је садашњи организациони модел ГЦСР, који обухвата:

•   17 општинских одељења за социјални рад у чијој је надлежности реализација  непосредне заштите грађана

•   Одељење за послове планирања и развоја којим се остварује функција праћења и проучавања социјалних проблема и унапређивања делатности ГЦСР

•  Одељење за саветодавно  превентивни рад – Саветовалиште за брак и породицу као одељење специјализовано за саветодавно-терапијски, медијацијски, консултативни и превентивни  рад са појединцима, паровима и породицама

• Јединица за интерну ревизију

• Одсек за  опште послове и одсек за финансијско-рачуноводствене послове