Породично-правна заштита од насиља у породици у Републици Србији регулисана је Породичним законом (ПЗ), где је изричито забрањено насиље у породици, члановима породице признато је право на заштиту од насиља у oквиру породице, регулисане су мере породично-правне заштите и услове под којима се оне одређују, а предвиђен је и уређен посебан поступак по чијим се правилима поступа у парници која се води ради заштите од насиља у породици.
Насиље у породици дефинисано је одредбом чл. 197. ПЗ, тако што је у првом ставу одређено да се под насиљем у породици подразумева “Понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице”, док су у другом ставу, само примера ради, наведени карактеристични видови насиља у породици, а то су:
• наношење или покушај наношења телесне повреде
• изазивање страха претњом убиства или наношења телесне повреде члану породице или њему блиском лицу
• присиљавање на сексуални однос
• навођење на сексуални однос или сексуални однос са лицем које није навршило 14. годину живота или немоћним лицем
• ограничавање слободе кретања или комуницирања са трећим лицима
• вређање, као и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање
Насиље према члановима породице, може имати различит облик испољавања, а саме радње извршења насиља могу бити веома различите:
• Физичко насиље
(батињање, ударање по глави и телу, чупање косе, повреде оштрим и тупим предметима, шутирање, дављење, бацање на зид или под, наношење опекотина, итд.)
• Сексуално насиље
(свака повреда полне слободе и полног морала, сваки вид деградирања и понижавања на сексуалној основи, „класично“ силовање, сваки вид присиљавања на сексуални однос)
• Психичко насиље
(застрашивање, стално критиковање, потцењивање партнерке/а, емоционалне претње и оптужбе, емоционално уцењивање, стварање конфузије и несигурности код жртве, посесивно понашање, постављање нереалних и неостваривих очекивања у односу на жртву, вербално злостављање, излагање жртве притиску, испољавање злостављачког ауторитета, непоштовање жртве, злоупотреба поверења, неиспуњавање обећања, емотивна резервисаност, минимизирање, порицање и пребацивање кривице за насиље, изолација, узнемиравање и малтретирање)
• Економско насиље
(насилно одузимање новца и вредних ствари, контролисање зараде и примања, трошење новца искључиво за задовољење сопствених потреба, неиспуњавање обавезе издржавања необезбеђених чланова породице, забрана члану породице да располаже сопственим, односно заједничким приходима, забрана члану породице да се запосли и оствари сопствене приходе, одузимање средстава рада, наметање обавезе сталног подношења детаљних извештаја о трошењу новца и др.)
Конкретни случајеви насиља у породици су, по правилу, комплексни, јер насилници истовремено врше више разноврсних облика насиља према члану/члановима породице.
У области заштите од насиља у породици, центар за социјални рад, као орган старатељства, по Породичном закону, има широк дијапазон овлашћења: почев од покретања судског поступка, помоћи суду у прибављању потребних доказа, достављања налаза и мишљења о сврсисходности тражене мере до предузимања мера старатељске заштите, ургентног збрињавања и других мера породично-правне и социјалне заштите, посебно када су деца жртве злостављања.
Злоупотреба или злостављање детета обухвата све облике физичког или емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање или немаран поступак, као и комерцијалну или другу експлоатацију, што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања дететовог здравља, угрожавања дететовог развоја или достојанства у оквиру односа који укључује одговорност, поверење или моћ.
Центар за социјални рад, као основна служба заштите деце и орган старатељства, има статус кључне институције у организовању и координацији процеса заштите деце која су жртве насиља, у коме учествују установе и појединци из различитих система – здравства, образовања, полиције, правосуђа, невладиних организација.
Први корак у заштити јесте откривање злостављања и занемаривања детета. Све особе које су у контакту са децом и посумњају на злостављање и занемаривање детета имају законску обавезу да то пријаве надлежном центру за социјални рад.
Када пријава, било писмена било усмена, укључујући и разговор телефоном, стигне у центар за социјални рад, процењују се стање, ризици и потребе детета и породице.
Уколико постоји потреба за заштитом детета од злостављања/занемаривања, центар за социјални рад може:
• Применити меру корективног надзора над вршењем родитељског права
• Ставити дете под привремену старатељску заштиту, укључујући измештање детета из породице и обезбеђивање смештаја у другу породицу или устнову социјалне заштите
• Покренути судске поступке ради заштите права детета, ради лишења родитељског права, одређивања мера заштите од насиља у породици и др.
Уколико Ви или неко од чланова Ваше породице трпи било који од облика насиља у породици, обратите се Вашем општинском центру за социјални рад
