Драги пријатељи, колеге и сарадници,
После 40 година дугог радног века проведеног у социјалној заштити, одлазим у пензију. Одлазим са места „прве међу једнакима“ нашег Градског центра где сам и провела највише година. Кроз своју каријеру прошла сам доста, скоро све у нашем послу, и као директор, руководилац одељења, градски секретар, стручни радник – тријажер. Постигла сам и доста професионалног успеха, али он није био само мој лични успех, већ увек и успех вас, мојих колега, целог тима професионалаца на свим позицијама који су вредно радили, подржавали идеје и имали стрпљења и разумевања. Учили смо једни од других. Заједно смо развијали и уводили бројна градска права и услуге, градили установе, саградили темеље реформи социјалне заштите и бројним законима. Поставили на ноге стандарде рада у центрима, борили се за нове пројекте које ће корисницима олакшати живот, смишљали начине како помоћи кориснику када систем нема решење. Радовали се и плакали са корисницима… Свашта је стало у мој радни век, у радни век једног социјалног радника. То је мој позив који ме је обликовао као професионалца и особу, a кроз све ове године прожео се у све поре мог живота, верујем да је тако и код већинe вас.
На чело Градског цента дошла сам пре пет година у једом од тежих периода за социјалну заштиту, а за Градски центра свакако најтежем…Ником није било лако, али надам се да смо урадили много добрих ствари упркос епидемији, кризи и сталним променама. Уз подршку Града, започели смо обнову наших објеката, обезбедили пристојније услове за рад, запослили нове младе и вредне људе…знам да то није довољно и да много тога још треба да се уради, али ја сам поносна и на ово.
На крају, драги пријатељи и колеге желим да Вам се захвалим. Хвала Вам на сарадњи, дружењу, искуству, раду и залагању. Желим да се захвалим и свим сарадницима из других институција са којима је моја каријера нераскидиво везана.
Колегама у пензији, мојим „свежим“ пензионерима и онима који ће то ускоро постати, желим пуно здравља и уживања, а вама млађима, на којима остаје Градски центар, желим да не посустанете. Знам да је тешко, све теже, веће су обавезе, комплекснији проблеми, притисак, неразумевање… знајте да све то иде уз професију па и живот, али увек се држите струке, стално се едукујете, унапређујете своје вештине и верујте у своје знање. Останете часни и усправни јер радите посао који не могу сви, само они које је живот привилеговао, да воле, могу и знају како помоћи човеку, а уложено ће се вратити. Срећно!
Зорица Павловић
