Dragi prijatelji, kolege i saradnici,
Posle 40 godina dugog radnog veka provedenog u socijalnoj zaštiti, odlazim u penziju. Odlazim sa mesta „prve među jednakima“ našeg Gradskog centra gde sam i provela najviše godina. Kroz svoju karijeru prošla sam dosta, skoro sve u našem poslu, i kao direktor, rukovodilac odeljenja, gradski sekretar, stručni radnik – trijažer. Postigla sam i dosta profesionalnog uspeha, ali on nije bio samo moj lični uspeh, već uvek i uspeh vas, mojih kolega, celog tima profesionalaca na svim pozicijama koji su vredno radili, podržavali ideje i imali strpljenja i razumevanja. Učili smo jedni od drugih. Zajedno smo razvijali i uvodili brojna gradska prava i usluge, gradili ustanove, sagradili temelje reformi socijalne zaštite i brojnim zakonima. Postavili na noge standarde rada u centrima, borili se za nove projekte koje će korisnicima olakšati život, smišljali načine kako pomoći korisniku kada sistem nema rešenje. Radovali se i plakali sa korisnicima… Svašta je stalo u moj radni vek, u radni vek jednog socijalnog radnika. To je moj poziv koji me je oblikovao kao profesionalca i osobu, a kroz sve ove godine prožeo se u sve pore mog života, verujem da je tako i kod većine vas.
Na čelo Gradskog centa došla sam pre pet godina u jedom od težih perioda za socijalnu zaštitu, a za Gradski centra svakako najtežem…Nikom nije bilo lako, ali nadam se da smo uradili mnogo dobrih stvari uprkos epidemiji, krizi i stalnim promenama. Uz podršku Grada, započeli smo obnovu naših objekata, obezbedili pristojnije uslove za rad, zaposlili nove mlade i vredne ljude…znam da to nije dovoljno i da mnogo toga još treba da se uradi, ali ja sam ponosna i na ovo.
Na kraju, dragi prijatelji i kolege želim da Vam se zahvalim. Hvala Vam na saradnji, druženju, iskustvu, radu i zalaganju. Želim da se zahvalim i svim saradnicima iz drugih institucija sa kojima je moja karijera neraskidivo vezana.
Kolegama u penziji, mojim „svežim“ penzionerima i onima koji će to uskoro postati, želim puno zdravlja i uživanja, a vama mlađima, na kojima ostaje Gradski centar, želim da ne posustanete. Znam da je teško, sve teže, veće su obaveze, kompleksniji problemi, pritisak, nerazumevanje… znajte da sve to ide uz profesiju pa i život, ali uvek se držite struke, stalno se edukujete, unapređujete svoje veštine i verujte u svoje znanje. Ostanete časni i uspravni jer radite posao koji ne mogu svi, samo oni koje je život privilegovao, da vole, mogu i znaju kako pomoći čoveku, a uloženo će se vratiti. Srećno!
Zorica Pavlović
