heder
postavite pitanje
socijlana davanja
informator

emagazin

ПОСЕТА ПРЕДСТАВНИЦА ШВЕДСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ SWEDISH INTERCOUNTRY ADOPTIONS AUTHORITY И АГЕНЦИЈЕ ЗА УСВАЈАЊЕ ДЕЦЕ ГРАДСКОМ ЦЕНТРУ

02.09.2014
Градски центар за социјални рад у Београду - Одељење Палилула посетиле су представнице шведске организације Swedish Intercountry Adoptions Authority, госпође Карин Јулен, Марие Алм и Лену Ингварсдотер и представнице агенције Аdoptionscentrum (Јелена Јовичић и Јелена Јовановић Хансен) једне од пет агенција чији рад, Swedish Intercountry Adoptions Authority надгледају, прате и са којима сарађују.


Главни разлог и циљ посете је био што боље упознавање са законским оквирима, стручним процедурама, досадашњој сарадњи са институцијама Шведске, тачније са агенцијом Adoptionscentrum која посредује у поступцима међудржавног усвојења са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у процесу усвајања деце од стране шведских усвојитеља. Интересовање шведских представница било је усмерено и на могућности усвајања ромске деце и на узраст деце, из разлога што та деца дуго чекају на усвојење, а потребно је да што пре трајно нађу породицу којој ће припадати. Такође их је интересовао положај ромске деце и Институт хранитељства.
Присутне је поздравио Владимир Илић, в.д. директора ГЦСР у Београду и гошће упознао са радом Градског центра за социјални рад у Београду. У разговору  о стручним процедурама усвајања деце и размени искустава, Јована Радојичић, помоћница в.д. директора је истакла да је током протекле године са евиденције Градског центра за социјални рад у Београду усвојено 24-оро деце а да 64-оро деце поседује општу подобност усвојеника. Такође је истакла да се предност при усвојењу даје потенцијалним усвојитељима из Републике Србије. Страни држављани усвајају децу тек ако се за конкретно дете, нису могли изабрати домаћи усвојитељи. Да би се засновало међудржавно усвојење, дозволу даје министар надлежан за породичну заштиту. Један од разлога због чега велики број деце чека на усвојење је тај што потенцијални домаћи усвојитељи имају високе критеријуме за децу коју желе да усвоје. Углавном су заинтересовани за здраву децу, ниског календарског узраста, светле пути, па се та деца и најбрже усвајају. За осталу децу - здрава ромска деца, деца са развојним заостајањем, са синдромима, деца старијег календарског узраста -, процес заснивања усвојења дуже траје и њих углавном усвајају страни држављани. Они заправо имају више толеранције према деци са посебним потребама и тамнопутој деци.


Законске процедуре о којима су шведске представнице информисане процениле су као добре, зато што пре свега обезбеђују деци, али и потенцијалним усвојитељским паровима, правну сигурност. Посебно је добро оцењено постојање периода међусобног прилагођавања деце и усвојитеља што у другим земљама углавном није случај. Позитивно је оцењено и праћење деце која су усвојена од стране иностраних усвојитеља. За извештаје које добијају из Шведске о нашој деци која су тамо усвојена, стручни радници ГЦСР – Одељења Палилула су рекли да су садржајни, квалитетни и да се односе на најважније аспекте напредовања детета у усвојитељској породици. Када су у питању права и могућности детета које је усвојено од шведских усвојитеља, да се упозна са својом животном причом до усвојења и да оствари контакт са биолошким родитељима и породицом, појашњена им је процедура и законска могућност да деца која су усвојена имају право да од Органа старатељства затраже податке о биолошким родитељима.
Госте је интересовала и институција хранитељства у Србији, а посебно контрола безбедности и услова за развој деце у хранитељским породицама, јер су и сами имали велике проблеме у овом начину збрињавања деце. Хранитељство им је приближено како кроз представљање законских процедура које се односе на хранитељске породице и утврђивања подобности детета за хранитељски смештај, тако и кроз приказ сарадње и домена одговорности стручних радника Органа старатељства и Центра за породични смештај и усвојење.
Након стручног дружења и размене искустава, у пратњи стручног радника одељења, гошће су посетиле ромско насеље на Карабурми. Пријатно су биле изненађене добродошлицом становника овог насеља. Упознале су се са условима живота ромских породица, њиховим навикама, потребама и очекивањима. Како су навеле, у другим земљама које су до сада обишле, нису могле да улазе у ромска домаћинства и остваре добру комуникацију са становницима оваквих насеља. Уручиле су им симболичне поклоне и срдачно су испраћене од ромске деце и осталих становника из овог ромског насеља.